Za sve one koji vole vodu i prirodu ronjenje je najbolji izbor i odličan spoj jednog i drugog. Ipak ronjenje je i više od toga. To nije samo hobi radi užitka, već radi pridobijanja novih veština, razvijanje ekološke svesti, jačanja duha, ali i tela.

Ronjenje kao tehnika nastalo je davno još u antičkoj grčkoj kada su stanovnici Makedonije pokušavali da pronađu blago koje je Persej bacio u more. Kao sport postaje popularno tek nakon pedesetih godina prošlog veka. Svih tih godina služilo je metoda za prikupljanja infromacija i podataka o podzemnom svetu i retkim morskim vrstama, u svrhe geoloških i arheoloških istraživanja.

Danas je veoma popularna turistička atrakcija, a onima koji se malo duže bave ronjenjem profesionalno ili amaterski, jasne su i druge pozitivne strane ovog zanimljivog hobija. 

Na prvom mestu tu je pozitivan uticaj na zdravlje ljudi. Dokazano je ronjenje poboljšava stanje respiratornog sistema jer povećava kapacitet pluća, ali i psihomotoriče sposobnosti ostalih organa. To je jedan od sportova koji zahteva rad svih organa pa razvija veliki broj mišića na čovekovom telu. 

Međutim pored pozitivnog uticaja koje ima na fizičko zdravlje, ronjenje pozitivno deluje i na psihu čoveka, ono opušta, umiruje, budi znatiželju i podstiče radoznalost, tera nas na istraživanje i ispitivanje stvari i predela van granica našeg domašaja i podseća nas koliko smo upućeni na interakciju sa prirodom.  

Iako važi za skup sport koji kao i svaki drugi sport nosi određene opasnosti, njegove pozitivne strane daleko su mnogobrojnije nego negativne. Kažu da onaj ko jednom zaroni u morske dubine, više nikada ne prestaje da čezne za njima, pa je ronjenje kao i druge vrste sportova ljubav kojoj se ostaje veran celog života. Ako imamo u vidu broj najrazličitijih i najskrivenijih mesta na svetu koje treba istražiti, onda je sigurno da je ronjenje i jedan od onih hobija koji ne prestaje da ima smisao do poslednjeg dana našeg života.