Iako je rekreativno ronjenje još uvek relativno mlad sport koji usled modernizacije ronilačke opreme trpi i promene kada je reč o pravilima ronjenja. Ono što je nekada bilo prihvatljivo menja se usled novih saznanja i evolucije sporta pa nije na odmet biti obavešten o osam najnovijih pravila za ronjenje.

1. DOZVOLJENO JE RONITI NAJPRE NA NAJVEĆIM DUBINAMA

Uobičajeno je da se savetuje najpre ronjenje na najvećoj dubini kako bi se postepeno kretali prema površini, ali ovo pravilo je prevaziđeno zahvaljujući pojavi kompjutera koji sada prate nivo azota bez obzira na dubinu.

2. NIŽA STAROSNA GRANICA ZA BAVLJENJE RONJENJEM

U zavisnosti od programa na koji se prijavljuju ronioci mogu biti i mlađi od 12 godina. Pravilo o minimalnoj starosnoj granici promenjeno je i ronjenjem se mogu baviti i deca od 8-12 godina, bar kada je reč o ronjenju u bazenu.

3. SPORIJI USPON

Dozvoljen uspon prilikom ronjenja po novom pravilu je 30 stopa u minuti ili jedna stopa svake dve sekunde. Staro pravilo je dozvoljavalo čak 60 stopa u minuti, dok 1996. američka mornarica nije promenila ovo pravilo. Razlog je istraživanje koje je pokazalo da spor uspon zaustavlja dekompresiju i dozvoljava Vašem telu da izdahne rastvoren azot pre nego on formira mehuriće.

4. BEZBEDNOSNO ZAUSTAVLJANJE

U poslednje vreme se češće insistira na bezbednosnom zaustavljanju na svakih 15 stopa, na 3-5 minuta pre nego što zaronite dublje kako bi se telu obezbedilo dovoljno vremena da eliminiše azot. Što je dubina veća, treba da budu i duže pauze, mada pauze nije neophodno praviti tačno na dubini od 15 stopa, naročito ako to uslovi ne dozvoljavaju, ali ne treba ni prelaziti dubinu od 20 stopa.

5. ZABRANA ISTOVREMENOG DISANJA DVE OSOBE IZ JEDNOG REGULATORA

Disanje više od jedne osobe iz jednog regulatora se praktikuje u slučajevima nezgoda, kada se iz nekog razloga ostane bez vazduha i ovo je takođe neophodno dobro navežbati, jer bilo kakva greška prilikom izvođenja može dovesti u opasnost i jednog i drugog ronioca. Zato je ova izuzetno opasna aleternativa potpuno isključena kao opcija, a u slučaju nedostatka vazduha i bek-ap sistema za disanje, savetuje se blagovremeno isplovljavanje na površinu, dok se zadržava dah i kontrolišu izdisaji.

6. OBAVEZNO RONJENJE U PARU

Ronjenje bez pratnje, iako u prošlosti veoma zastupljeno među roniocima fotografima, je najopasniji vid ronjenja iako mnogi tvrde drugačije, pa je kao takav zabranjen, tako svaka ronilačka agencija insistira na ronjenju u paru.

7. DISALICA NIJE POŽALJNA TOKOM RONJENJA SA BOCOM

Iako je mnogi smatraju obaveznim delom ronilačke opreme, disalica može biti i jako opasna, jer se u nju vrlo često pletu alge, hvata kaiš kamere, pa je preporučljivo da se drži u rancu ukoliko nam nije neophodna tokom ronjenja.

8. KOMPJUTER ZA RONJENJE JE POSTAO OBAVEZAN DEO RONILAČKE OPREME

Kompjuter za ronjenje je pored maske, peraja, boce i ronilačkog odela postao obavezan deo ronilačke opreme, jer omogućava praćenje terena, stanje ronilaca, ali i celokupnog procesa ronjenja, pa ronjenje čini mnogo bezbednijim. Kada sve ove parametre imate pod kontrolom, ima manje mesta za brigu i mnogo više mesta za uživanje tokom ronjenja.